Дуња – Мирисно јесење воће које је посебно и као слатко и печено

Опис

Дуња (Cydonia oblonga) је јесење воће интензивне ароме, које припада породици ружа. Споља има жуту, благо длакаву кору, а унутра тврдо, светложуто месо, које је сирово јако опоро и скупља уста, али кувано или печено пружа изванредан укус. Дуња је одлична за припрему пекмеза, компота и пиреа, али поседује и бројна благотворна дејства.

Благотворна дејства дуње

Дуња због високог садржаја влакана помаже варење, може ублажити стомачне тегобе и деловати као антацид. Поред тога садржи витамин Ц, калијум, гвожђе и антиоксидансе. У народној медицини се одавно користи за ублажавање кашља и цревних проблема. Екстракт семенки може имати умирујуће дејство и разграђивати слуз.

• Богата влакнима – подржава здравље дигестивног система.
• Извор витамина Ц и антиоксиданаса – заштита ћелија и јачање имунитета.
• Има благо антацидно дејство.
• Делује противупално захваљујући слузавом екстракту семенки.
• Нискокалорично воће – добро се уклапа и у дијеталну исхрану.

Дуња у кухињи

Дуња се ретко једе сирова, али кувана и печена пружа посебну арому и текстуру. Од ње се може правити пекмез, компот, китнкез (сир од дуња), супа, пире, чатни. Често се служи уз печења или користи као арома за десерте, пите, колаче. Посебно је хармонична када се упари са циметом, каранфилићем и медом.

Чување и зрење

Свежа дуња се на хладном, проветреном месту може чувати чак месецима. Вреди сачекати да се њен мирис интензивно осети – то је знак зрелости. Приликом обраде воћа препоручује се рад са оштрим ножем, јер је месо тврдо и густо влакнасто.

Дуња није само јесењи специјалитет, већ и природна намирница богата нутријентима, која је свестрано употребљива и својим карактерним укусом освежава кухињски репертоар.