Мушмула – Касно јесење воће које је најбоље кад је презрело

Опис

Мушмула (Mespilus germanica) је мање познато, али утолико вредније јесење воће, које се обично конзумира након мразева. Посебност овог воћа тврде, смеђе коре је у томе што постаје ужитно тек кад је презрело – тада је његова мека, желатинаста унутрашњост слатка, укуса који благо подсећа на суво воће. У Европи се узгаја вековима, али се и данас сматра драгоценим извором хранљивих материја.

Благотворна дејства мушмуле

Мушмула има висок садржај влакана, садржи витамин Ц и више врста органских киселина. Помаже варење, има благи лаксативни ефекат, и путем својих антиоксиданаса подржава рад имуног система. Воће је најбоље у презрелом стању, када му је смеђкасто-желатинаста унутрашњост слатка и постаје сварљива.

• Висок садржај влакана – подржава рад црева.
• Извор витамина Ц, помаже јачању имуног система.
• Садржи органске киселине, које побољшавају метаболизам.
• У њој се налазе и једињења са антиоксидативним дејством.
• Природни лаксатив код блажих тегоба.

Мушмула у кухињи

Мушмула се једе у презрелом стању. Тада је одлична када се једе кашичицом сирова или као џем, сос, каша. Укус јој се добро слаже са циметом, каранфилићем, медом. Погодна је за ароматизовање воћних хлебова, колача, пита. Идеална је за конзервирање: од ње се може правити џем, сушено воће, компот.

Зрење и чување

Незрела мушмула је тврда, опороа и пуна танина, али стајањем и накнадним зрењем постаје јестива. Остављена на сувом, хладном месту за неколико недеља омекша и потамни. Тек тада је погодна за јело – ова фаза презревања је посебно важна код мушмуле.

Мушмула је дакле егзотично, старинско, а ипак воће вредно поновног откривања, које крије драгоцене нутријенте и пружа посебан доживљај укуса у јесењим и зимским месецима.