Свежа шишарка хмеља – Зелено злато пиварства и народне медицине

Опис

Свежа шишарка хмеља је цваст вишегодишње биљке Humulus lupulus, која је пре свега незаменљива за производњу пива, али игра значајну улогу и као лековита биљка. Хмељ се узгаја и код нас, углавном у појединим деловима Војводине, али његово природно станиште налази се у великом делу Европе.

Свежа шишарка хмеља је јаркозелене боје, мека и благо смоласта на додир, а у њеној унутрашњости јасно су видљиве ситне жлезде жуте боје – то су лупулини – које садрже етерична уља и горка једињења. Ово утиче на укус, арому и рок трајања пива.

Особине свеже шишарке хмеља

• Садржи горке материје: Алфа- и бета-киселине (нпр. хумулон, лупулон), које обезбеђују укус и дезинфекционо дејство.
• Садржај лупулина: Садржи етерична уља која носе ароматична и лековита једињења.
• Умирујуће дејство: У народној медицини користи се за чајеве и јастуке са успављујућим дејством.
• Идеално за освежење: Свеже шишарке дају јачи мирис и карактер него сушене.

Свежа шишарка хмеља је за кување пива најпогоднија уз тренутну употребу, јер етерична уља која се у њој налазе брзо испаравају. Поред тога, може се користити и у лековитим чајевима, тинктурама и препаратима са умирујућим дејством.

Прерада и чување

Хмељ се обично суши одмах након бербе како би се сачували активни састојци. Међутим, свежа шишарка хмеља је сезонски специјалитет, који првенствено користе занатске пиваре за прављење „wet hop” или „fresh hop” пива.

Занимљивости

Хмељ припада породици конопљи, а већ у средњем веку се користио за зачињавање и конзервирање пива. Свеже шишарке се данас не користе само за пиво, већ и као етерично уље, природни седатив, па чак и у козметици.

Закључно, свежа шишарка хмеља је изузетно свестрана сировина, која поред пиварства налази своје место и у природној медицини и гастрономији – а у свом свежем облику поседује интензивније ароме и већи садржај активних материја него њен сушени парњак.