Мисо – Јапанска ферментисана чудотворна паста, која је више од зачина
Опис
Мисо је намирница јапанског порекла направљена од ферментисаног зрна соје, пиринчаног кођија (ферментисаног пиринча) и мешавине морске соли, која се првенствено користи као појачивач укуса у супама, умацима, за маринирање и у другим главним јелима. Богат је умами укусом, а поседује и значајна пробиотска дејства која помажу варење.
Прављење мисоа захтева процес ферментације који траје више месеци или чак година, током којег кођи гљива (Aspergillus oryzae) разлаже протеине и скроб соје, док се развија комплексан, дубок свет укуса. Боја му варира од светложуте до тамнобраон, у зависности од тога колико је дуго трајало зрење и у ком односу садржи соју и житарице.
Врсте мисоа
- Широ мисо (бели мисо): кратког зрења, блага, слађег укуса – идеалан за салате, умаке.
- Ака мисо (црвени мисо): дуже ферментације, карактернији, сланији – углавном за супе.
- Генмаи мисо: верзија од смеђег пиринча, хранљивија, са орашастим укусом.
- Хачо мисо: прави се искључиво од зрна соје, без житарица – тамног, јаког, сланог укуса.
Зашто је мисо здрав?
Мисо је ферментисана намирница са живом флором, која поседује бројна повољна својства:
- Садржај пробиотика: подржава варење, равнотежу цревне флоре.
- Висок садржај протеина: одличан извор протеина биљног порекла.
- Богат минералима: магнезијум, цинк, бакар, манган, гвожђе.
- Б-витамини: посебно Б2 и Б12 (иако се овај последњи налази само у одређеним врстама).
- Умами укус: појачава укус јела, па је потребно додати мање соли или масноће.
Савети за употребу
Мисо пасту никада немојте кувати, јер топлота уништава живе културе – умешајте је у врела, али не кључала јела. Може се користити:
- Мисо супа (класично јапанско јело са тофуом, алгама)
- За прављење умака и прелива
- За маринирање меса, рибе или тофуа
- За зачињавање крем чорби од бундеве, батата
Мисо дакле није само јапански зачин, већ свестрана ферментисана намирница богата нутријентима, која се одлично може уклопити и у модерну исхрану усмерену на здравље.